ЗМАЈ ЈОВИНА УЛИЦА

 

''Некада се данашња Змај Јовина звала Главна улица, од Трга слободе до Владичанског двора. У време Аустрије звала се немачки Hauptgasse, а после Аустро-Угарске нагодбе 1867. мађарски Fö utca, касније улица Лајоша Кошута.Између два светска рата улица је носила име Краља Петра I. Тада је Јован Јовановић Змај имао улицу Златне греде, у којој се, на месту данашње гимназије, налазила његова родна кућа. За време окупације (1941-44) Главна улица носила је име мађарског савезника Мусолинија, а регенту Миклошу Хортију дат је био булевар (данас Михајла Пупина). Пошто је некадашњи булевар Краљице Марије после ослобођења назван булевар Црвене армије, Главна улица је, као и свуда, после добила име Маршала Тита (кратко време после ослобођења поново је била улица Краља Петра I). Потом је назив Булевара био Маршала Тита, а Главна улица је коначно установљена као Змај-Јовина. Главна пијаца и ,,сити" - првобитни и најстарији назив ове улице био је Магазинска, према њеној функцији у старо доба. Ту су се налазили дућани и трговачки магазини с разном робом, а испред целом дужином улице, од главног трга до Владичанског двора, била је главна пијаца. Кад је пијаца између два рата премештена и кад су почеле да буду пијаце Рибља, Футошка и Темеринска, Главна улица постала је ,,сити' - трговачки центар, са луксузним продавницама различитог профила и угледним занатским радњама. И данас је ова улица трговачка, а искоришћена су и дворишта за разне занатске радње, канцеларије и бутике, као и уличнеугоститељске баште.'' (Са званичног сајта Града)

Novi Sad Zmaj Jovina ul krajem XIX veka

''Ako nisu najsnažniji, zanatlije su najmnogobrojniji deo novosadskog stanovništva. Polovina Novosađana su zanatlije. Sedamdesetih godina XVIII veka ih je 4.000 od 8.000 žitelja ovog grada. Nešto više od polovine zanatlija su Srbi, dok su ostali Nemci i pripadnici drugih naroda. Najmanje je Mađara. A zanatlija i zanata je doista mnogo. Najugledniji su berberi i hirurzi, koji, pored šišanja i brijanja, vade zube, puštaju krv i daju klistir. Tu su, zatim, dunđeri, cimermani, kolari, kovači, kazandžije, užari, ćurčije, abadžije, sabovi i šnajderi, kapamadžije, čizmari, obućari, opančari, kujundžije, staklari, stolari, mesari, pekari, simidžije, ekmedžije, lecederi i voskari i još neki drugi. Formirani i umnoženi u XVIII, nastavili su da deluju i daju štimung ovom gradu i u XIX veku, sve do Miletićevih vremena, s tim što su neki, stariji, zanati slabili, a drugi, moderniji, jačali i razvijali se.

Trgovina je drugo, najcenjenije, a po ekonomskom značaju i vodeće, zanimanje Novosađana. Dućana, magaza i pijačnih tezgi je bezbroj i to najraznovrsnijih, a trgovaca je toliko, veli Jaša Ignjatović, "da kad bi svi trgovci u Jevropi izginuli, mogla bi se sva Jevropa s njima nasaditi i nakalamiti" (Iz teksta dr Čedomira Popova 'NOVI SAD U VREME OSNIVANJA SRPSKE ČITAONICE')

Novi Sada - Zmaj jovina ulica krajem XIX veka


"I tako, trgovina i pazar, molitva i zabava. Zvonjava sa pet pravoslavnih i tri katoličke crkve [...] - ta zaglušna gudnjava bronze nad plitkom i gustom vodom, povrh zemlje i trske, nedeljom pre podne, kad sav promet ima da stane, svi dućani da se zatvore, svi majstori, majstorice, kalfe i đaci da pođu na službu pod pretnjom globe i kazne.

"Kako taj Novi Sad izgleda sredinom XIX veka, 30-ih i 40-ih godina, koje nas u ovoj prilici pre svega interesuju?

Njegovo stanovništvo broji tada nešto preko 20.000 duša. Blizu dve trećine njih su Srbi, skoro jedna trećina su Nemci, a zatim dolaze Mađari, koji tek od 30-tih godina počinju u većem broju da se doseljavaju (krajem XVIII veka zabeleženo je samo 30 njihovih porodica), te Jevreji, Rusini, Jermeni, Cincari i Grci. Ovi poslednji (Cincari i Grci) se, kao pravoslavci, brzo posrbljuju. "Budući većina", Srbi i pored jake nemačke grupe, "dominiraju posedom i inteligencijom". Jaša Ignjatović je u svojim Rapsodijama zabeležio sećanje na Novi Sad u godini 1848: "Još nešto mi je padalo u oči, što svi srpski govore, jer to je donde kad retkost bila videti varoš koja uopšte nosi srpski tip." S Novim Sadom se, po Jaši, u ovoj prevazi srpskog duha, mogla meriti još samo Sent Andreja.'' (Iz pomenutog teksta Č. Popova)

Novi Sad - Zmaj Jovina ulica

''Taj poluorijentalni izgled i dah Novog Sada pre Bune 1848. slikovito, ali s manje mučnine, opisao je i onda mlađani Polit-Desančić: "U starom Novom Sadu... bilo je dosta kuća sa doksatima i sa drvenim basamcima sa sokaka. - Dunavski sokak naličio je na kakvu tursku varoš... Kuće su imale široke streje, tako da si po kiši mogao ići po suvu čitavim Dunavskim i Ćurčijskim sokakom, pa i pijacom. Te široke, niske streje činile su, da su ulice sasvim uzane izgledale."

"Što se tiče načina izgradnje i raspodele grada uopšte, ne može se o njemu nikako reći da je pravilan, a isto tako ni uredan i čist."

"I trg i nekoliko ulica je doduše popločano, ali bi magistrat trebalo više da troši za održavanje kaldrme, da bi je mogao nazvati dobrom. Udaljene ulice neću ovde uopšte da spominjem, jer su one većinom neugledne, kao i u većini ugarskih gradova nekaldrmisane, te se njima kad je kiša u stvari pliva po blatu."

Stanovništvo Novog Sada, po Politu je, takođe, poluorijentalno i patrijarhalno. Novi Sad je "tip srpske varoši" u kojoj su još mnogi stanovnici "znali turski i grčki". Trgovci i zanatlije su rado sedeli ili čučali ispred svojih ćepenaka "u orijentalnom odelu, sa plitkim cipelama na nogama i čibukom u ustima i razgovarali grčki".

... O toj mešavini Evrope i Orijenta svedoče i igre na kućnim i javnim zabavama. Igraju se narodna kola, ali i valceri i menuet. Novi omladinski naraštaj koji stiže na scenu upravo pred revoluciju 1848. naglašava vrednost nacionalnog folklora, ali sada više ne iz odanosti patrijarhalnom životu, već sa izraženom nacionalnom idejom u glavi.''
(Iz pomenutog teksta Č. Popova)

Novi Sad u prvoj polovini XX veka

Novi Sad - Ymaj Jovina ulica

Novi Sad - Zmaj Jovina ulica

Tramvaj je uklonjen krajem 50-tih godina XX veka, a, u osnovi, sadašnji izgled Zmaj Jovina ulica dobila je pred Svetsko prvenstvo u stonom tenisu 1984. godine.

Nastavak sledi 

 
REKLAMNI PROSTOR


Akademija OXFORD
Magazin ESNAF broj 1
ESNAF broj 1

Magazin ESNAF broj 2
ESNAF broj 2

Magazin ESNAF broj 3
ESNAF broj 3